Откривена биста доктору Миленку Наранчићу

0
828

Дана 27.06.2018. године свечано је откривена биста доктору Миленку Наранчићу. Бисту су открили начелници Општина Хан Пијеска и Мркоњић града и ћерка доктора Миленка Наранчића. На откривању бисте биле су присутне делегације општине Мркоњић град на челу са начелником Дивном Аничић, делегација општине Аранђеловац на челу са замјеником предсједника Миладином Јаковљевићем, делегација општине Власеница на челу са начелником Мирославом Краљевићем, шеф представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић, посланик у Парламенту БиХ Лазар Продановић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Марко Видаковић, директор завода за запошљавање Републике Српске Мирослав Вујичић, те делегација Дома Здравља „Јован Рашковић“ из Мркоњић града на челу са докторима Радомиром Ђузом и  Александром Шћепановићем.

 

Др Миленко Наранчић рођен је 03.07.1951.године у Власеници.Одрастао је у складној и примјереној српској породици. Миленко се као дјечак често селио из једног мјеста у друго, јер је његов отац Јован тад био учитељ, живио је у Милићима, Олову, Хан Пијеску. Године 1962. Професор Јован Наранчић одлази у Мостар, гдје ради као директор и професор Војне гимназије.

Миленко ту започиње школовање у гимназији коју касније по селењу завршава у Сарајеву. Након гимназије уписује Медицински факултет. Заљубљеник у свој завичај, у своје село Трешњевац, прије завршетка студија почиње да се бави приватним послом везаним за пољопривреду. Миленко отвара малу фарму кока носиља. Жени се, добија двоје дјеце, завршава факултет. Једно вријеме ради у Дому здравља на Палама.

Жеља да настави приватни посао била је јача од медицине. Успјешно ради, гради, ствара увјек у покрету. Долази 1992.година, мирна времена прошла, почиње рат. Миленко схвата да треба да помогне у одбрани своје отаџбине. Ни у једном моменту не помишља да оде и да напусти свој Трешњевац, Хан Пијесак, своју земљу. На позив из Дома здравља Власеница јавља се и у  јуну мјесецу одлази тамо да ради. У септембру 1992.године у Власеници се отвара физијатрија болница; зову га да ради и код њих. Он позив прихвата тако да у исто вријеме ради и у Дому здравља и у физијатријском одјељењу. Како је физијатрија при почетку рада била без средстава он храном и новчаним средствима помаже њен рад. Наставља са добровољним давањем крви, које је започео као студент. Пет пута је дао крв у рату, тридесет пута у животу. Са своје фарме шаље 100.000 јаја као поклон гарнизону у Хан Пијеску и војној болници Коран на Палама. На његову помоћ могу да рачунају и знани и незнани.

Дана 25.септембра 1995.године са Дринским корпусом као начелник санитета одлази у Мркоњић Град. Тринест дана тешких борби, тринест дана тешких рањавања и рањеника, по казивању његових колега из Мркоњић Града Миленко све издржава на ногама.

Дана 09.октобра 1995.године у жестоком бомбардовању болнице од стране хрватског агресора Миленко бива тешко рањен. На путу до Бања Луке подлијеже смртоносним ранама. Ту се завршава живот човјека који је истински припадаоРепублици Српској од Власенице, Пала, Мркоњић Града до Хан Пијеска гдје вјечно почива од 12.10.1995.године. Њега као човјека најбоље осликава порука са спомен плоче у Дому здравља у Мркоњић Граду коју су поставиле његове колеге, а на којој пише: „ТАКВИ КАО ТИ РАЂАЈУ СЛОБОДУ“!