На старом караванском путу од Сарајева који је водио преко Романије било је на сваких десетак километара по један хан за одмор, конак и свратиште путника, војних и трговачких каравана. Један од ових ханова био је и Хан Пијесак, око кога се доста касније формира истоимено насеље. Евлија Челебија 1664. године на путу од Сарајева према Зворнику помиње на ханпјесачком простору неколико ханова око којих се касније формирају мања или већа насеља (Хан Пијесак, Хан Поглед, Хан Мачковац, Хан Ханић). Ова насеља била су највећа и најзначајнија. Подручје Хан Пијеска се налазило на раскрсници пута који га је повезивао са Сребреницом и долином Дрине, други крај ове раскрснице водио је ка Власеници и Зворнику, а трећи је водио према Сокоцу, и преко Романије ка сарајеву. Хан Поглед имао је стратегијски значај у вријеме опште несигурности путника за вријеме вледавине Турака, изложених нападима одметника. Од овог хана се шири поглед преко Бирача, према Мајевици, Дрини и Србији, те је због тога добио име Поглед.
Према вјеровању Хан Пијесак је добио име по сталним жалбама мајстора, градитеља хана – да им је лош пијесак за зидање. Других података у вези са именом овог насеља нема. Временом се на релативно широком простору између Сокоца и Власенице указала потреба за административним средиштем, које би обухватало села којима су околна насеља градског типа била релативно далека. Доласком Аустроугарске изграђена је и жељезничка пруга према Завидовићима, а затим и друм дуж старог караванског пута. Ово је увећало значај Хан Пијеска па се постепено око некадашњег хан почело формирати и насеље радника – дрвосјеча које се први пут помиње 1895. године. До првог свјетског рата овде такорећи није ни било насеља сем хана и неколико шумских барака на раскрсници пута Сарајево – Зворник. По завршетку рата Хан Пијесак окупља и око себе привлачи села која су тада била орјентисана ка околним насељима градског типа.